Уз леву обалу реке Саве настало је у прадавна времена насеље. Археолошка истраживања нам говоре да је први становник овог насеља био човек Старчевачке групе, а да су се потом кроз векове на истом месту смењивале разне културе.
Негде у 4. веку пре н.е. нам се помаља и име овог насеља – Сирмијум, могуће настало по имену једног келтског или трибалског вође – Сирма.
У предвечерје Христовог рођења, на овај простор су умарширале римске легије.
Град је убрзо постао важан римски стратегијски и комуникациони центар.
Многи римски владари су боравили у њему спремајући војне походе на граници...
...а од краја трећег века Сирмијум постаје место из кога императори управљају великим царством.
Тад град добија величанствени изглед. „Славна и многољудна мајка градова“ како је Сирмијум назвао антички писац Амијан Марцелин, имао је...
...царску палату...
...хиподром...
...ковницу новца...
...фабрику оружја...
...терме, и многе друге значајне објекте...
...а водом се снабдевао аквадуктом дугим 14 км који се спуштао до града са падина Фрушке горе.
Мермерни кипови, саркофази, миљокази, жртвеници, новац...
...оловне иконице подунавских коњаника, остаци војне опреме, чувени шлемови из Беркасова и Јарка...
...амфоре, разни ситни предмети...
...прелепи и јединствени аварски појас – налази су који говоре о богатству једнога града.
Сирмијум је такође био и средиште једне од значајних ранохришћанских заједница и познат је по својим светитељима.
Овде су за Христа страдали: св. Синерот, св. Анастасија, св. Иринеј, св. Димитрије...
...четири сирмијумска каменоресца и многи други.
Након прихватања хришћанства, њима се у граду подижу цркве...
...а њихови гробови постају места на којима се окупљају верници.
У доба кризе царства и велике сеобе народа град ће страдати у два наврата.
Прво ће га разорити Хуни 441...
...а потом и Авари 582. године.
Следеће године по заузећу града од стране Авара, доћи ће до великог пожара. Био је то крај античког Сирмијума.
Сматра се да је негде око седамнаест римских владара рођено на простору данашње Србије, а од тога можда чак десеторица су рођена у Сирмијуму или његовој ближој околини.
Били су они углавном пореклом из обичног народа, а до највишег положаја у држави су се успињали захваљујући својој способности и војној служби.
Први од „синова среће“ са ових простора, како су називали ове војничке императоре, био је Деције Трајан (249-251), рођен у Будалији покрај Сирмијума, највероватније данашњим Мартинцима.
Деције Трајан је уједно и први римски император који је погинуо у борби са варварима.
Аурелијан (270-275) се родио у близини Сирмијума, а овај владар се прославио својим војничким делима, чак често и сам борећи се у првим редовима.
Пошто је после дугог времена разних грађанских борби ујединио царство и умирио границе...
...од сената је добио титулу – Restitutor orbis (обновитељ света).
После Аурелијанове смрти, војска на чело државе поставља његовог суграђанина и пријатеља - Проба (276-282).
Он је вероватно један од најпознатијих императора рођених у граду. Уз многобројне заслуге за саму империју, памтимо га по томе што је укинуо забрану гајења винове лозе ван Апенинског полуострва, те на Фрушкој гори својом руком засадио прве чокоте ове биљке.
Винари су му вечно захвални.
У граду је рођен и Максимијан Херкулије (286-305, 306-308, 310).
Његови родитељи су били обични надничари, те је у њихову част...
...на имању крај града на коме су радили, Максимијан саградио царску палату, или вилу.
Неки од најважнијих владара римске државе, попут Диоклецијана или Константина, су дуже време боравили у нашем граду. Њихове одлуке утицале су не само на живот Римске империје, него и на целокупно човечанство.
Присуство императора, његове породице и пратње, захтевало је адекватан смештај.
Царска палата се први пут помиње у доба императора Марка Аурелија (II век), а у доба највећег процвата града, сигурно је повећана, или је можда саграђена и нова.
Уз палату се простирао и хиподром. Ту се император обраћао народу...
...а потом су следиле трке двоколица.
Била је то најомиљенија забава у целом римском свету, али су привилегију имали да је виде само ретки, јер су хиподроми практично грађени тамо где су боравили владари државе. Сирмијумски хиподром је једини откривени хиподром на подручју данашње Србије.
У IV веку, у доба императора Галерија и Диоклецијанa...
...Сирмијум постаје место жестоких прогона хришћана. Пред нас из таме прошлости на позорницу историје ступа читав низ мученика. Сирмијум ће ови свети људи натопити својом крвљу, те је тло по коме ходају данашњи становници овога града заиста свето.
На челу сирмијумске цркве тога времена налазио се епископ Иринеј.
Његово погубљење је извршено на једном од мостова који је град спајао са другом обалом реке Саве. У миру и молитви дочекао је спуштање сабље на своју свету главу.
Неколико дана касније на истом месту је погубљен и његов ђакон Димитрије, по коме град данас носи име.
Св. Анастасија је светитељка веома поштована широм хришћанског света...
...а свој живот је скончала на ломачи у Сирмијуму...
...након тога што је признала да је хришћанка и пошто је одбила да се одрекне своје вере.
Свети сирмијумски каменоресци су уз помоћ Божију успевали да исклешу све што је император од њих захтевао, али су потказани као хришћани...
...и на крају погубљени. Живи затворени у оловне ковчеге, бачени су у Саву.
У Сирмијуму је добар део владавине провео и Константин, император који је својим указом дозволио исповедање хришћанства, а уједно учествовао у организовању цркве као институције.
За време његовог сина Констанција II (337-361), иначе рођеног у Сирмијуму, у граду је одржано неколико црквених сабора значајних за цело царство.
У Сирмијуму је за императора проглашен и Теодосије I, владар који је хришћанство прогласио једином вером царства.
После његове смрти је Римска империја...
...подељена на два дела, али је вера остала једна - хришћанска.
