EKONOMSKI FAKULTET - Subotica, Departman za trgovinu, marketing i logistiku

Studijsko putovanje 2010: München – Stuttgart – Strasbourg – Wien


Mala, pionirska grupa radoznalih, hrabrih i optimističnih studenata bila je u misiji otkrivanja malih tajni velikih majstora automobilske industrije. Pitaćete se gde. Naravno, in Deutschland! Još preciznije, u njenim najrazvijenijim pokrajinama, Bavaria und Baden–Wirtemberg.
Buđenje. Autobus. Brdovit predeo. Besprekorne okućnice. Isključivo nemački automobili na ulicama. Stigli smo! Zbijanje šala na račun našeg prevoznog sredstva „impoznatnih” dimenzija prekratilo nam je prvu noć puta i učinilo da vedrog duha izađemo na megdan tamnim oblacima nad jezerom Chiemsee, gde smo se zaustavili kako bi posetili jedan od velelepnih bavarskih dvoraca kralja Ludwig-a II, Herrenchiemsee, lociranom na ostrvu Herreninsel. Krstićemo ga sa „Versaj u pokušaju”, obzirom da se radi o nameri iskaza, da li divljenja, ili opsesije likom i delom Louis-a XIV, nikad nećemo znati. Ambiciozan poduhvat, mnoštvo prostorija, a samo nekolicina je dobila završni sjaj u kom je sam Ludwig II uživao svega par dana. Ti kapriciozni plemići… Soba sa ogledalima duga skoro 100m, najveći luster od Meissen porcelana, trpezarijski sto sa lift mehanizmom, centralno grejanje u XIX veku, gordost, osamljenost, ekstravagancija, možda demencija. A zatim, moglo bi se reći i napokon, Minhen, glavni grad pokrajine Bavarske, i treći po veličini grad Nemačke. Kulturni i privredni centar. Raznovrsnost arhitektonskih stilova i demografske strukture. Der Marienplatz. Das Hofbrauhaus. Uporište Nacional-socijalista. Die Olympia-Park. Das Englischer Garten. Die Allianz Arena. Brojni muzeji. Das Oktoberfest. Za nas najvažnije: dom BMW-ovog “malog” carstva, kao i HQ Siemens-a.

Prvo noćenje. Hostel. Teško, ali uspešno buđenje, nakon istraživanja nemačke tradicije posećivanja pivnica, jer sledi obilazak fabrike BMW-a i njihovog prodajnog salona, za neke od nas uzbudljiviji od posete fabrici čokolade. Mislili smo da smo u Nemačkoj, kad ono SF prizor: roboti vredni, od ljudi ni traga, ni glasa, pogoni čistiji od apoteke; ekonomskim terminima rečeno – maksimalna automatizacija procesa proizvodnje, sprecijalizacija pogona radi minimiziranja troškova, JIT na delu, organizacija rada, kako interna tako i eksterna, bez propusta, kao što rekoh, SF za naše uslove. Utiske smo sabirali u Olimpijskom parku, na vidikovcu, uživajući u panorami Minhena, a zatim i u najvećem evropskom gradskom parku, Engleskoj bašti. Trebalo je dobro iskoristiti preostalo vreme u ovom gradu jer smo se sutradan, obišavši sedište Siemens-a, lidera zelene industrije i održivog poslovanja, oprostili od njega. Svako prema sopstvenim interesovanjima je to i učinio.

Poslednji dan u gradu čiju petinu stanovnika čine imigranti. U Siemens-u nas dočekuje stariji čovek, tipično germanske fizionomije, savršeno tačan i profesionalan, i uvodi nas u svet industrijskih pronalazaka proisteklih iz ove kuće visoke tehnologije. Zanimljivo, prvi voz saobraćao je brzinom baš onom kojom naši i danas saobraćaju. A sada, ponovo na put, doduše kratak, sa usputnim obilaskom još jednog zamka Ludwig-a II, Neuschwanstein-a. Da, to je dvorac iz Disney filmova i zaista tako i izgleda, kao iz bajke! Kontraverzna ličnost Ludwig-a II, njegova fascinacija operama Richard-a Wagner-a, pećina usred odaja i misterija vezana za okolnosti njegove smrti, međutim, nisu nimalo bajkovitih boja. Kada bi zidovi umeli da pričaju… U predvečernjim časovima Stuttgart nam je poželeo dobrodošlicu, odnosno u njegovo ime je to učinio jedan od naših domaćina, Saša Marković, ispred Fondacije dr Zoran Đinđić i nemačke vlade. Isto veče poveo nas je u šetnju pustom centralnom zonom Štutgarta, što nas je začudilo u poređenju sa Minhenom. Objašnjenje je razumno, radi se o preovlađujuće industrijskom gradu, ali i finansijskom, političkom i religijskom centru. Der Schlossplatz. Das Altes Schloss. Das Neues Schloss. Die Staatsoper. Der Hauptbahnhof. Strašna razaranja tokom II svetskog rata. Daimler AG. Porsche AG. Bosch GmbH. Die Mercedes-Benz Arena. Besprekorno čiste ulice. Jedanaest vekova duga istorija, a mnoštvo muzeja, pozorišta, galerije su tu da o njoj posvedoče. Pravo je mesto za lekciju o stilovima u dizajnu.

Međutim, da nije bilo Gottlieb-a Daimler-a, Karl-a Benz-a i Wilhelm-a Maybach-a ko zna kako bi ova novija ljudska istorija izgledala. Jasno je, mi smo tu prvenstveno zbog fabrike Mercedes-Benz-a, čija je površina veća od izvesnih evropskih država, sa lokacijom u Sindelfingen-u. S obzirom da nam je vodič bio čovek iz naših krajeva, zaposlen u Customer Service-u, na njegovo lično insistiranje, ovo je bio odista jedan nestandardni put kroz proizvodne faze pionira svetske autoindustrije. Ako ste pomislili da je tajna uspeha ista, u velikoj ste zabludi: minimalna automatizacija, ručna izrada, akcenat na luksuzu, prestiž, kočioni sistem skuplji od nečijih celih automobila, dijamantima dekorisan enterijer Maibach-a, novi SLS, a naravno, za mnoge Mercedes nije Mercedes ako nema oznaku “Made in Germany”. To se zove brend! Sledeće poglavlje naše nemačke priče smešteno je na Univerzitetu u Hohenheim-u. Naš novi domaćin, između ostalog i Subotičanin, Joerg Heeskens, nas je dočekao u pratnji studenata koji su na praksi boravili u našoj zemlji, i sproveo po kampusu. Predstavnici univerziteta i departmana za marketing predstavili su nam oblasti svojih naučnih istraživanja kao i kratku istoriju univerziteta i mogućnosti studiranja na istom. Potom je usledilo opuštanje u nemačkom maniru – Frühlingsfest, Prolećni festival, naravno, piva. Dovoljno je reći ono što je Oktoberfest u Minhenu, to je Frühlingsfest u Štutgartu. Zabava traje od kasnih popodnevnih časova do tačno 23 časa kada kao po naredbi svako ide svojoj kući jer je sutra radni dan, a onda sve ispočetka.

Međutim, naše druženje se nastavilo u hostelu, što je i bio razlog najtežeg buđenja do sada. Na svu sreću plan za taj dan imao je samo jednu obaveznu stavku – poseta Mercedes-Benz muzeju koja je došla na red posle samostalne šetnje pešačkom zonom Štutgarta. Kuća se ne gradi od krova, ali se temelj automobilske industrije nalazi na najvišem nivou ovog muzeja. Do pastuva od 600 konjskih snaga prošlo je nešto više od 120 godina ovenčanih ovim reprezentativnim zdanjem koje je dom plejadi transportnih sredstava namenjenih saobraćaju na kopnu, vodi i u vazduhu. Pozdravljamo se sa Nemačkom i krećemo put Francuske, u susret Strazburu. Grand Ile. Stara srednjevekovna četvrt pod zaštitom UNESCO-a. Le Petite France. Notre-Dame. Rezidencijalna i diplomatska četvrt. Mini zoo vrt i čuvene alzaške rode. Le Conseil de l’Europe. La Cour de justice de l’Union européenne. Le Parlement européen. Društvo u noćnoj šetnji, u kojoj nas ni kiša, ni umor nisu omeli, pravili su nam naši sunarodnici na studijskom usavršavanju u ovom gradu tako da smo ga doživeli na specifičan način. Čak smo se nenadano upoznali i sa faunom nastanjenom u kanalu kojim je optočen stari deo grada. Prvi maj, a mi usred mirnih protestnih šetnji radničkih sindikata! Svi smo bili rešeni da što više Strazbura ponesemo u svojim sećanjima, kako da to uspemo bilo je na nama. Međutim, na ručku je jednoglasno bila izglasana degustacija tradicionalnog specijaliteta ove regije, što znači na meniju tart flambee, ali i diskusija o kvalitetu tamošnjeg obrazovnog sistema, životnom standardu i načinu života. Kako ne bi odsupili od tradicionalnog, na redu je bila tura, po oblacima obavijenoj, alzaškoj vinskoj regiji i degustacija, naravno, vina.

Stigao je i poslednji dan našeg evropskog druženja koji je osvanuo u Beču. Vidno umorni i praćeni lošim vremenskim prilikama zavirili smo u jezgro austrijske prestonice i nezaobilazan Prater, mislima već u svojim kućama, do kojih je vreme u vožnji zaista brzo prošlo; u prepričavanju dogodovština i produbljivanju novih poznanstava. Srbija. Subotica. Pozdravljanje. Novi Sad. Dome, slatki dome!

P.S. Prvi mačići preživeli i vodu!