Maj 2010. godine
EKONOMSKI FAKULTET- Subotica, DEPARTMAN ZA
EVROPSKU EKONOMIJU I BIZNIS
Evropa na dlanu III ...
(Treća stručna ekskurzija Departmana za
evropsku ekonomiju i biznis)
Destinacije:
Varšava-Riga-Talin-Helsinki-Štokholm-Oslo-Kopenhagen-Berlin-Prag
Vazdušna vrata Evrope su se zatvorila! Ovo je mnogo otežalo, ali ne i sprečilo
studente smera Evropska ekonomija i biznis da i ove godine realizuju svoju
stručnu ekskurziju, možda čak i najekstremniju do sada.
Svesni nesvakidašnje prilike koju nam je omogućio naš profesor i vođa Kosta
Josifidis, bez zadrške smo prihvatili ideju da se cela ekskurzija realizuje
autobusom.
Put do Helsinkija, naše prve planirane destinacije, doneo je i slučajne
usputnice koje su nas prijatno iznenadile atraktivnim sadržajem i očuvanom
tradicijom. Prva stanica Varšava. Grad iznenađenja koji pokušava raskošnim
parkovima, veselim fasadama i beskrajnom ljubaznošću da prikrije duboko uklesane
crte socijalizma i nekadašnju pripadnost Istočnom bloku. Posle kratkog predaha u
prestonici Poljske krenuli smo dalje u pohod na Baltik. Vođeni činjenicom da će
nas životni put teško još jednom provesti kroz ove predele, nastojali smo da što
bolje iskoristimo ukazanu priliku. Neplanirana poseta glavnom gradu Letonije
bila je kratka, ali sasvim dovoljna da Riga neočekivano ostavi najlepše moguće
impresije na nas. Poučeni iskustvom da predrasude ostavimo za sobom osvajamo još
jednu Baltičku zemlju, Estoniju. Umor i neispavanost koji su nas već polako
sustizali, potiskivali smo pozitivnom energijom i mišlju da nas iz Talina deli
samo dva sata plovidbe do dugo očekivanog Helsinkija.
Operacija Nokia. Sad već sveži i naspavani, željni znanja kako jedna gigant
firma tako uspešno posluje u ovim uslovima finansijske i socijalne krize, mirno
smo saslušali prezentaciju koja je našu pozornost držala na vrhuncu. Simpatičan
Finac svojim temeljnim izlaganjem otklonio je sve naše nedoumice i pitanja, tako
da je mesta za diskusiju bilo malo. Nakon kratkog osveženja usledila je poseta
ambasadi Srbije, gde nas je prijatno ugostila gospođa Vera Mavrić.
Preopaznatljivi domaći ambijent učinio je da se osećamo na svome i započnemo
konverzaciju sa ambasadorkom koja je rado odgovarala na sva naša pitanja vezana
za odnose Srbije i Finske. Usledilo je novo iskustvo za sve nas, noćenje na
brodu. Pesmom, igrom i smehom osvojili smo srca stranaca i u najboljem mogućem
svetlu oprostili se od “zemlje Deda Mraza” .
Stigli smo u grad obasjan kraljevskim sjajem, Štokholm. City Hall, trg
Sortorget, kraljevska palata, pozorište i uzbuđeni Šveđani koje očekuje
nezaboravna fešta, venčanje princeze Viktorije. Prvo smo posetili jednu od
mnogih znamenitosti, City Hall – mesto gde se obavlja ceremonija dodele Nobelove
nagrade. Posle upoznavanja grada uputili smo se u ambasadu Srbije gde nas je
dočekao gospodin Ninoslav Stojadinović, koji nije krio oduševljenje zbog ovako
neuobičajne posete. Za nas, prave male heroje, kako nas je profesor često
nazivao, reč umor nije postojala. Nakon kratkog izlaganja naše misije i cilja,
upustili smo se u interaktivni razgovor sa ambasadorom. Švedska - Nobel, visok
životni standard, moćna socijalna politika, i za nas najbitnije, budući
investitor i prijatelj Srbije. Optimistični napuštamo Štokholm.
Ako uzmemo u obzir prirodne lepote, zavidnu ekonomsku i socijalnu situaciju, i
titulu prve države po indeksu kvaliteta života, postaje jasno zašto naša sledeća
destinacija najbolje objašnjava koncept države blagostanja. Norveška. Rigidnost,
disciplina i profesionalizam osete se u svakom uglu prestonice. Posle posete
ambasadoru Vladislavu Mladenoviću, u kojoj smo saznali više o načinu života,
običajima, Nobelovoj nagradi za mir i ekonomskim indikatorima, uputili smo se u
istraživanje prirodnih čari ove skandinavske lepotice. Krstarenje fjordovima,
koji su i jedan od simbola Norveške, bio je mali predah i beg od sumornog
ambijenta Osla. Pomalo razočarani “hladnoćom“ koja vlada u Oslu, i osećajem da
su nam novčanici sve lakši, shvatili smo cenu koju Norveška plaća da bi očuvala
svoj status. Noćnju vožnju busom do Kopenhagena pratila je naša diskusija o
dosad vidjenim gradovima. Istina, skandinavske države imaju zadivljujuće
materijalno stanje, skupu birokratiju, ustanove i službe koje rešavaju probleme
svojih gradjana, studenti i đaci veoma dobre uslove života i učenja. Ali spisak
prednosti se završava sa neizbežnim paradoksom. Alkohol, narkomanija, kriminal,
visoke stope razvoda i samoubistava su tamne strane koje se teško objašnjavaju.
U drugim zemljama kao uzrok ovoj patologiji mogu se navesti rat, beda,
nestabilnost, ali ovde je to zapravo blagostanje. Videvši elitu Evrope i njen
način života, mučilo nas je pregršt pitanja. Da li takvom načinu života treba da
težimo? Da li se njihova žrtva isplati? Da li ekonomska stabilnost i socijalna
sigurnost svakog pojedinca automatski obezbedjuju u celosti ispunjen život? I da
li bi Srbija mogla da se pomiri sa noću pustim ulicama i disciplinom koja tamo
vlada? Naša mišljenja bila su podeljena ali teške teme brzo smo pretočili u
pesmu i zabavu i put do Danske na taj način učinili podnošljivijim.
Kopenhagen nas je dočekao pun dešavanja i zanimljivosti. Poseta ruskog
predsednika Medvedeva danskoj kraljici podigla je grad na noge, a mi sasvim
slučajno, imali smo priliku da prisustvujemo tradicionalnoj šetnji plemstva kroz
ulice Kopenhagena i osetili smo tračak sjaja i glamura koje može da nosi samo
plava krv. U želji da saznamo više o Danskoj i njenim odnosima sa Srbijom,
otišli smo po proverene informacije. Ambasada Srbije. Bili smo oduševljeni
lokacijom i zbunjeni enterijerom koji je netipičan za ovakve ustanove. Ušetala
je u prostoriju tako lagano i prefinjeno i u startu bez i jedne reči pokazala
svoju umetničku crtu, gospođa Vida Ognjenović. Naša cenjena književnica,
rediteljka i ambasadorka. U sunčanoj bašti ambasade vodili smo krajnje
neformalan razgovor u kojem saznajemo da se stav Danske prema Srbiji ne
razlikuje u mnogome od ostalih skandinavskih zemalja. U nedostatku vremena, grad
smo odlučili da obiđemo lokalnim brodićem. Gradska većnica, rezidencija danskih
kraljeva, kraljevsko pozorište, Morska sirena - simbol grada, šarolike fasade,
uski kanali i obilje restorana. Nama svima naizgled poznat ambijent, sličan onom
u Amsterdamu.
Berlin, možda bez reputacije koje nose Pariz, Rim ili London, ali sigurno u trci
da je pridobije. Pre pohoda na sam Berlin, posetili smo Potsdam, grad poznat po
velelepnom parku i nekadašnjem Hitlerovom utvrđenju Sanssouci. Širina, raskoš i
šetnja u nedogled. Posle smeštanja u hotel i dugo očekivanog odmora, od silnih
mogučnosti koje Berlin nudi, nismo znalo gde bi pre. Trg Republike, Aleksander
platz, Jevrejski muzej, Gradska skupština, ostaci Berlinskog zida, Branderburška
kapija, spomenik stradalim Jevrejima, Opera. Naša osećanja i impresije bile su
podeljene baš kao i Berlin nekada. Dok se neki neoprostivo vraćaju na prošlost,
drugi su oduševljeni radnom atmosferom, prijateljskim ambijentom i za nas
nezaobilaznim noćnim životom. Čovek koji nam je razbio sve predrasude o Nemcima
bio je Ivo Visković, ambasador Srbije u Berlinu. Potvrdio je ono što smo tokom
boravka svi donekle osetili, a to je osećaj krivice i potreba za iskupljenjem
Nemačke nacije. Znajući da nam je Nemačka jedan od mostova do Evrope,
krucijalnije teme za nas su pak bile ekonomski odnosi dve države, kao i plan
Nemačke za izlazak iz krize. Već svesni činjenice da baš i nismo imperativ za
Nemce, zadovoljila nas je i informacija o dobroj privrednoj saradnji i mogućoj
podršci Nemaca za ulazak u EU. Posle ugodnog boravka i skoro dvočasovne razmene
mišljenja, napokon Berlin noću. Pab, muzika, kobasice i za ljubitelje veliki
izbor piva.
Drugi dan u Berlinu obeležila je poseta najvećem Nemačkom institutu za ekonomska
istraživanja, DIW. Posle prezentacije i ukazivanja na oblasti delovanja ove
institucije usledila je debata o najboljem mogućem planu izlaska iz krize. Iako
su tehnološki spremniji i bolje upoznati s materijom od nas, ni mi nismo
izostajali sa iznošenjem relevantnih činjenica i mogućih rešenja. Prijatno
iznenađeni našim aktivnim pristupom, debatu smo iz sale za prezentacije
premestili u ležerniji ambijent uz osveženje.
Berlin je i ove večeri opravdao titulu prestonice sa najboljim noćnim životom.
Bliži se povratak kući. Poslednji dan našeg boravka u Berlinu zavirili smo u
unutrašnjost Nemačkog parlamentarizma, Bundestag.
Usledila je naša poslednja destinacija, Prag. Kiša koja nas je pratila
oslikavala je i osećanja svakog od nas zbog kraja ove avanture. Ali ni to nije
umanjilo čari Karlovog mosta i Zlatnog grada, koji nas je za par sati provedenih
tamo, svojom lepotom obavezao da se opet vratimo.
Kraj našeg putovanja primakao se vrlo neprimetno, ali sad već svesni istog,
koristimo svaki mogući trenutak za integraciju nas samih.
Postoji jedna stara istina koju je Šekspir rekao- „One man in his time play many
parts“. Tako smo i mi na ovoj stručnoj ekskurziji bili pre svega studenti
dosledni ideje smera i fakulteta, predstavnici naše zemlje, nečija deca, veliki
drugari ali i individue. Nadamo se da smo svaku ulogu dobro odigrali!
U ime studenata
Tamara Bojić