Maj 2010. godine


EKONOMSKI FAKULTET- Subotica, DEPARTMAN ZA EVROPSKU EKONOMIJU I BIZNIS

Evropa na dlanu III ...
(Treća stručna ekskurzija Departmana za evropsku ekonomiju i biznis)


Destinacije:
Varšava-Riga-Talin-Helsinki-Štokholm-Oslo-Kopenhagen-Berlin-Prag


Vazdušna vrata Evrope su se zatvorila! Ovo je mnogo otežalo, ali ne i sprečilo studente smera Evropska ekonomija i biznis da i ove godine realizuju svoju stručnu ekskurziju, možda čak i najekstremniju do sada.
Svesni nesvakidašnje prilike koju nam je omogućio naš profesor i vođa Kosta Josifidis, bez zadrške smo prihvatili ideju da se cela ekskurzija realizuje autobusom.

Put do Helsinkija, naše prve planirane destinacije, doneo je i slučajne usputnice koje su nas prijatno iznenadile atraktivnim sadržajem i očuvanom tradicijom. Prva stanica Varšava. Grad iznenađenja koji pokušava raskošnim parkovima, veselim fasadama i beskrajnom ljubaznošću da prikrije duboko uklesane crte socijalizma i nekadašnju pripadnost Istočnom bloku. Posle kratkog predaha u prestonici Poljske krenuli smo dalje u pohod na Baltik. Vođeni činjenicom da će nas životni put teško još jednom provesti kroz ove predele, nastojali smo da što bolje iskoristimo ukazanu priliku. Neplanirana poseta glavnom gradu Letonije bila je kratka, ali sasvim dovoljna da Riga neočekivano ostavi najlepše moguće impresije na nas. Poučeni iskustvom da predrasude ostavimo za sobom osvajamo još jednu Baltičku zemlju, Estoniju. Umor i neispavanost koji su nas već polako sustizali, potiskivali smo pozitivnom energijom i mišlju da nas iz Talina deli samo dva sata plovidbe do dugo očekivanog Helsinkija.

Operacija Nokia. Sad već sveži i naspavani, željni znanja kako jedna gigant firma tako uspešno posluje u ovim uslovima finansijske i socijalne krize, mirno smo saslušali prezentaciju koja je našu pozornost držala na vrhuncu. Simpatičan Finac svojim temeljnim izlaganjem otklonio je sve naše nedoumice i pitanja, tako da je mesta za diskusiju bilo malo. Nakon kratkog osveženja usledila je poseta ambasadi Srbije, gde nas je prijatno ugostila gospođa Vera Mavrić. Preopaznatljivi domaći ambijent učinio je da se osećamo na svome i započnemo konverzaciju sa ambasadorkom koja je rado odgovarala na sva naša pitanja vezana za odnose Srbije i Finske. Usledilo je novo iskustvo za sve nas, noćenje na brodu. Pesmom, igrom i smehom osvojili smo srca stranaca i u najboljem mogućem svetlu oprostili se od “zemlje Deda Mraza” .

Stigli smo u grad obasjan kraljevskim sjajem, Štokholm. City Hall, trg Sortorget, kraljevska palata, pozorište i uzbuđeni Šveđani koje očekuje nezaboravna fešta, venčanje princeze Viktorije. Prvo smo posetili jednu od mnogih znamenitosti, City Hall – mesto gde se obavlja ceremonija dodele Nobelove nagrade. Posle upoznavanja grada uputili smo se u ambasadu Srbije gde nas je dočekao gospodin Ninoslav Stojadinović, koji nije krio oduševljenje zbog ovako neuobičajne posete. Za nas, prave male heroje, kako nas je profesor često nazivao, reč umor nije postojala. Nakon kratkog izlaganja naše misije i cilja, upustili smo se u interaktivni razgovor sa ambasadorom. Švedska - Nobel, visok životni standard, moćna socijalna politika, i za nas najbitnije, budući investitor i prijatelj Srbije. Optimistični napuštamo Štokholm.

Ako uzmemo u obzir prirodne lepote, zavidnu ekonomsku i socijalnu situaciju, i titulu prve države po indeksu kvaliteta života, postaje jasno zašto naša sledeća destinacija najbolje objašnjava koncept države blagostanja. Norveška. Rigidnost, disciplina i profesionalizam osete se u svakom uglu prestonice. Posle posete ambasadoru Vladislavu Mladenoviću, u kojoj smo saznali više o načinu života, običajima, Nobelovoj nagradi za mir i ekonomskim indikatorima, uputili smo se u istraživanje prirodnih čari ove skandinavske lepotice. Krstarenje fjordovima, koji su i jedan od simbola Norveške, bio je mali predah i beg od sumornog ambijenta Osla. Pomalo razočarani “hladnoćom“ koja vlada u Oslu, i osećajem da su nam novčanici sve lakši, shvatili smo cenu koju Norveška plaća da bi očuvala svoj status. Noćnju vožnju busom do Kopenhagena pratila je naša diskusija o dosad vidjenim gradovima. Istina, skandinavske države imaju zadivljujuće materijalno stanje, skupu birokratiju, ustanove i službe koje rešavaju probleme svojih gradjana, studenti i đaci veoma dobre uslove života i učenja. Ali spisak prednosti se završava sa neizbežnim paradoksom. Alkohol, narkomanija, kriminal, visoke stope razvoda i samoubistava su tamne strane koje se teško objašnjavaju. U drugim zemljama kao uzrok ovoj patologiji mogu se navesti rat, beda, nestabilnost, ali ovde je to zapravo blagostanje. Videvši elitu Evrope i njen način života, mučilo nas je pregršt pitanja. Da li takvom načinu života treba da težimo? Da li se njihova žrtva isplati? Da li ekonomska stabilnost i socijalna sigurnost svakog pojedinca automatski obezbedjuju u celosti ispunjen život? I da li bi Srbija mogla da se pomiri sa noću pustim ulicama i disciplinom koja tamo vlada? Naša mišljenja bila su podeljena ali teške teme brzo smo pretočili u pesmu i zabavu i put do Danske na taj način učinili podnošljivijim.

Kopenhagen nas je dočekao pun dešavanja i zanimljivosti. Poseta ruskog predsednika Medvedeva danskoj kraljici podigla je grad na noge, a mi sasvim slučajno, imali smo priliku da prisustvujemo tradicionalnoj šetnji plemstva kroz ulice Kopenhagena i osetili smo tračak sjaja i glamura koje može da nosi samo plava krv. U želji da saznamo više o Danskoj i njenim odnosima sa Srbijom, otišli smo po proverene informacije. Ambasada Srbije. Bili smo oduševljeni lokacijom i zbunjeni enterijerom koji je netipičan za ovakve ustanove. Ušetala je u prostoriju tako lagano i prefinjeno i u startu bez i jedne reči pokazala svoju umetničku crtu, gospođa Vida Ognjenović. Naša cenjena književnica, rediteljka i ambasadorka. U sunčanoj bašti ambasade vodili smo krajnje neformalan razgovor u kojem saznajemo da se stav Danske prema Srbiji ne razlikuje u mnogome od ostalih skandinavskih zemalja. U nedostatku vremena, grad smo odlučili da obiđemo lokalnim brodićem. Gradska većnica, rezidencija danskih kraljeva, kraljevsko pozorište, Morska sirena - simbol grada, šarolike fasade, uski kanali i obilje restorana. Nama svima naizgled poznat ambijent, sličan onom u Amsterdamu.
Berlin, možda bez reputacije koje nose Pariz, Rim ili London, ali sigurno u trci da je pridobije. Pre pohoda na sam Berlin, posetili smo Potsdam, grad poznat po velelepnom parku i nekadašnjem Hitlerovom utvrđenju Sanssouci. Širina, raskoš i šetnja u nedogled. Posle smeštanja u hotel i dugo očekivanog odmora, od silnih mogučnosti koje Berlin nudi, nismo znalo gde bi pre. Trg Republike, Aleksander platz, Jevrejski muzej, Gradska skupština, ostaci Berlinskog zida, Branderburška kapija, spomenik stradalim Jevrejima, Opera. Naša osećanja i impresije bile su podeljene baš kao i Berlin nekada. Dok se neki neoprostivo vraćaju na prošlost, drugi su oduševljeni radnom atmosferom, prijateljskim ambijentom i za nas nezaobilaznim noćnim životom. Čovek koji nam je razbio sve predrasude o Nemcima bio je Ivo Visković, ambasador Srbije u Berlinu. Potvrdio je ono što smo tokom boravka svi donekle osetili, a to je osećaj krivice i potreba za iskupljenjem Nemačke nacije. Znajući da nam je Nemačka jedan od mostova do Evrope, krucijalnije teme za nas su pak bile ekonomski odnosi dve države, kao i plan Nemačke za izlazak iz krize. Već svesni činjenice da baš i nismo imperativ za Nemce, zadovoljila nas je i informacija o dobroj privrednoj saradnji i mogućoj podršci Nemaca za ulazak u EU. Posle ugodnog boravka i skoro dvočasovne razmene mišljenja, napokon Berlin noću. Pab, muzika, kobasice i za ljubitelje veliki izbor piva.
Drugi dan u Berlinu obeležila je poseta najvećem Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja, DIW. Posle prezentacije i ukazivanja na oblasti delovanja ove institucije usledila je debata o najboljem mogućem planu izlaska iz krize. Iako su tehnološki spremniji i bolje upoznati s materijom od nas, ni mi nismo izostajali sa iznošenjem relevantnih činjenica i mogućih rešenja. Prijatno iznenađeni našim aktivnim pristupom, debatu smo iz sale za prezentacije premestili u ležerniji ambijent uz osveženje.
Berlin je i ove večeri opravdao titulu prestonice sa najboljim noćnim životom.

Bliži se povratak kući. Poslednji dan našeg boravka u Berlinu zavirili smo u unutrašnjost Nemačkog parlamentarizma, Bundestag.
Usledila je naša poslednja destinacija, Prag. Kiša koja nas je pratila oslikavala je i osećanja svakog od nas zbog kraja ove avanture. Ali ni to nije umanjilo čari Karlovog mosta i Zlatnog grada, koji nas je za par sati provedenih tamo, svojom lepotom obavezao da se opet vratimo.

Kraj našeg putovanja primakao se vrlo neprimetno, ali sad već svesni istog, koristimo svaki mogući trenutak za integraciju nas samih.
Postoji jedna stara istina koju je Šekspir rekao- „One man in his time play many parts“. Tako smo i mi na ovoj stručnoj ekskurziji bili pre svega studenti dosledni ideje smera i fakulteta, predstavnici naše zemlje, nečija deca, veliki drugari ali i individue. Nadamo se da smo svaku ulogu dobro odigrali!


U ime studenata
Tamara Bojić

 

Evropa na dlanu 3 Evropa Ispred Institut za ekonomska istraživanja Berlin
       
Ambasada Karlov most Nokia Sa Vidom Ognjenović
       
Spomenik stradalim Jevrejima Varšava Checkpoint Charlie City Hall Stockholm
       
 
Bundestag Ambasada Srbije u Helsinkiju Luteransa crkva u Helsinkiju